Nema službenog pravopisa: svako piše kako govori. Neke navike su zajedničke: udvojeni samoglasnik je dug (Ziit, Huus, Lüüt); ie, ue, üe se izgovaraju kao dva glasa (li-eb, gu-et, mü-ed); ch je uvijek grleni glas (kao h), i na početku riječi (Chind, Chäs); ä je otvoreno e. Nema ß, a imenice se obično pišu velikim slovom. Članovi d i s pišu se odvojeno (s Huus, d Frau).
Zašto te razlike? Švicarski njemački je sačuvao stare glasove koje je standardni njemački promijenio prije oko 500 godina: u srednjem vijeku svi su govorili « hûs » i « zît ». Kad znaš ove odnose, mnoge riječi pogodiš sam:
| Hochdeutsch | Schweizerdeutsch | primjeri |
|---|---|---|
| ei | ii / i | Zeit → Ziit · Wein → Wii · mein → min |
| au | uu / u | Haus → Huus · auf → uf |
| eu, äu | üü / ü | heute → hüt · Leute → Lüüt |
| u | ue | gut → guet · Bruder → Brueder |
| ü | üe | müde → müed · grün → grüen |
| k | ch | Kind → Chind · Küche → Chuchi |
| st, sp | scht, schp | Fenster → Fänschter · Post → Poscht |
| -en | -e | machen → mache · Garten → Garte |
| -n | – | Mann → Maa · Wein → Wii |
Hüt isch schöns Wätter.
Danas je lijepo vrijeme.
D Lüüt im Huus sind fründlich.
Ljudi u kući su ljubazni.
S Chind isch müed.
Dijete je umorno.
Prevodi riječi iz svog čitanja, ponavljaj ih karticama i vježbaj rečenicama s prazninama.
wortlo.com →